1.DALJINE LJUBAVI SU BLIZU
Daljine, velike daljine
negde postojim u tome
Daljine, nebeske i zemne
Živim u svetu svome.
Moj svet je raskosne boje
Nigde nema suza
U njemu nema moje i tvoje
Ima dzeza, folka i bluza.
Mom svetu ptičice poje
Slobodno padaju u svoj let
Vetrovi ružičaste boje
Oboje svaki prolećni cvet.
U svetu mom zagrljaji dugi
Raduju drveće i sumski lug
Životinjsko carstvo je srećno
Jer je zagrljaj ljubavi pun.
Daljine, velike daljine
Mogu se preci za minut, dva
Ljudi na celom svetu
Žive između jave i sna.
Misli spajaju ljude
Reči prenose osecanja
Ljubav covecanstva
Niti je veca niti je manja.
Svi znamo tugu i srecu
Svi znamo ropstvo, slobodu
Samo ljubav na ovom svetu
Može doneti svima dobrotu.
U mome šarenom svetu
Dobrota vlada i ljubi duse
I Bog nas kupa u vodi
kada je bura i kad su suše.
Vera, ljubav i nada
Caruju u srcima ljudi
Ma gde bili, voljeni, mili
Neka vam se um probudi.
Daljine, velike daljine
U mom svetu ne postoje
Jer ljudi, nase duse
Pobediće kada se spoje.
Kad budemo kao jedno
Niko nam nista nece moci
Zato volite covecanstvo
Jer ljubav ce svima pomoći.
Poet and artist:
Nadica Naki Lekovic
.jpg) |
| Nadica Naki Lekovic |
2.UKROTITI SEBE
Preći preko planinskih stena
Kad zora rana osvetli put
Lako je, verovati da svaka sena
Jednom izgubi svoju ćud.
Lako je oluju stišati
kad vreme umori njen glas
I tudju suzu dlanom obrisati
Kad utehu donese vedar čas.
Lako je drugom pružiti ruku
Na ranu mu priviti melem svoj
S osmehom da podnese muku
Kad s tobom podeli nemira poj.
Al kako srce umiriti svoje
Kad samo sebi stvara jad
Kako u dusi svetlost sacuvati
Od senki sto se vraćaju tad.
Od sveta možeš daleko poci
I mnoge puteve preći sam
Ali će tvoje misli doci
Pre nego spoznas mira hram.
Jer čovek svaku bitku dobija
Kad vera obasja njegov trag
I svoje srce dušom razume
Kad sebi postane prijatelj drag.
Nije najteže svet promeniti
Nit osvojiti daleki vidik nov
Najteže se sa sobom pomiriti
u svome srcu pronaći dom.
Zato vladari ovoga sveta
Radite na dusi i srcu svom
Jer sve do sada bila je steta
Što uradiste ljudskom rodu mom.
Autor:
ecc Nadica Naki Lekovic
Sva prava zadrzana
SOKOJ, USKOR UTEKS UPD
3.ZA SVE DANE
Za sve ono lepo sto si reko
Kad je bilo tesko, suze lile
Noći i dani bili hladni
Neizmerno ti hvala mili.
Snovi u plavom, mašta do jutra
Šale i smeha tek onako
Za radost i sreću, lepše sutra
Za osećaj živi što si dotako.
Svetlost u mraku pronalazio
Kada niko ne bi, tu si bio
Za ljubav beskrajnu ko nebo
Neizmerno ti hvala bebo.
Decacke zelje i snove tvoje
Na jastuku nesebicno delio
Nikada ljut ni glas povisio
Iskreno govorio sto si mislio.
U našem svetu, moje i tvoje
Nema mesta, jer sve je nase
Šampanjca uvek pune case
Neizmerno ti hvala srce moje.
Za sve dane i noći bajne
Za tvoju dobrotu, oči sjajne
Od prvog susreta do danas
Bogu zahvaljujem za nas.
AUTOR:
Poetesa i slikarka
ecc Nadica Naki Lekovic
Srbija
15.07.2026.
Zadržana sva prava
UTEKS, SOKOJ, USKOR, UPS
4.ŽIVITE PO BOZIJOJ ZAPOVESTI
Kažu, postoji jedno planinsko, kamenito mesto, sa dzinovskim Platanom na vrhu vrha, a nedaleko od Platana izvor bistre, pitke vode od koje se vraća životna svrha.
Mesto je veoma veliko, okruženo plavetno-zelenom, slanom vodom, jestivim, glavatim ribama, ostrih zuba,
i orasima bogatim jodom.
Tu vlada Dron sa 963 Dronice svoje nove, sjajne kceri
Imaju robove koji za njih rade
a laserom dobijaju zasluge po meri.
Pristižu danonoćno na krilima surog orla, svako dobija kravatu po polozaju i ličnosti u boji koja mu vrlo lepo stoji.
Stene i kamenje su prepuni raznobojnih bisera, koje zaposleni marljivo dletom i turpijom vade, čiste za
Dronove kceri da malo vode zarade.
Svaka boja bisera ima svoj značaj i poene, srećan je onaj ko stigne do vrha stene, gore u hladu Platana broje se po boji biseri, a nagrade i kazne dodeljuju Dron i njegove kceri.
Za junastvo i hrabrost traže se crveni, ko donese hiljadu može do Platana po vodu, dok ostali žedni na kopanje odu.
Poštenje i cast su nebo plave boje, mora se doneti najmanje stotinu za jednu kap vode.
Bela je sinonim iskrenosti i dostojanstva, milion belih sjajnih bisera za čašu vode od vlasti sestrinstva.
Klese se kamenje u oku Sunca znoj curi, koza puca, krv teče, robovi na kravatama klece..
Okean zapljuskuje orahe jodirane, dezinfikuje i spira rane..
Dron sa svoje nove, sjajne 963 kceri raduje se količini bisera i večeri.
Laserom ce zapaliti sta mu je volja, da bi količina i vrednost bisera bila veca i bolja.
Robovi uvidjaju svoje greske tek sada kada su okolnosti nepopravivo teske..
Ziveti po Bozijim zapovestima, ne ogreznuti bahatoscu i obestima, strpljen biti, voleti, verovati, rad na sebi se uvek isplati, jer kad-tad sve se naplati.
Autor: poetesa i slikarka
Nadica Naki Lekovic
Grad: Novi Beograd
Zemlja:Srbija
Nedelja, 05.jul,2026.god.
Zadrzana sva prava USKOR, UPS, UTEKS, SOKOJ.
5.TRAŽIM DOSTOJANSTVO ZEMALJSKOM RODU
Kažu da postoje druge civilizacije, da su njihova bića daleko pametnija,
a ja od vas samo tražim da vam se umovi otvore, i naša planeta Zemlja bude sretnija.
Hvale se novim sistemima oružja, dronova, robotike
Lekova, vakcina, cipova
Jer su ogrezli u novcu, zlatu
Dijamantima, pametnim zgradama i zadnjice im samo vire iz velikih neprocenjivih dzipova.
A da li se iko od njih okrene i spusti glavu i pogled na decu našu, na bolesne ljude, narode, sirotinju?
Da li im pruže santim svog carstva da mogu pokriti troškove života, lečenja i svoju golotinju?
Zašto se bogatstvo ljubomorno čuva, za koga, gde i kada
Zar niko nema empatije i ljubavi po Bogu, za sestru i brata?
Da li su umovi gluvi i slepi bogate visoke klase,
ni oni nisu nasledili od predaka carstva niti kovčeg zlata, kao ni široke narodne mase.
Da li se ikada u ogledalu postide svojih nedela i pokušaju oprati pogled u sebe, i svoje lice litrom vode?
Da li se ikada zagledaju u svoju dušu i zapitaju Boga kome sve ostaje, a gde će duša da im ode?
Tražim samo malo poštenja, poštovanja, empatije, dobrote
Tražim najmanje što se može da spasavamo čovečanstvu živote.
Planeti našoj udahnemo slobodu,
Ostanemo svoj na svome Dostojanstveno, jer to je u genima zemaljskom rodu.
Nadica Naki Lekovic
Poet and artist
Serbia
Sva prava zadržana USKOR, UPS, UTEKS, SOKOJ
6.U VISINE IZ PEPELA KREĆEM
Da sam vetar
Nosila bih perje i lisce
Na sve četiri strane sveta
Milovala cveće da procveta.
Da sam kiša
Spirala bih blato sa belutka
I za grehe duša što lutaju
Molila se svakog trenutka.
Da sam Sunce
Grejala bih srca ljudima
Ljubavlju i empatijom
Činila ih večnima mene srecnijom.
Da sam zemlja
Davala bih svim ljudima jednako kukuruza i zita
Da niko zbog gladi ne skita.
Da sam voda
Pojila bih sume i polja
Davala pticama kapi
Konjima i belim leptirima
Jer voda sve pamti.
Ja sam ipak nežna zena
Sa mnogo padova i srece
Kao Feniks paperjasta ptica
U visine iz pepela krećem.
Poet and artist
Nadica Naki Lekovic
28.07.2026.
Serbia
7.DALJINE LJUBAVI SU BLIZU
Daljine, velike daljine
negde postojim u tome
Daljine, nebeske i zemne
Živim u svetu svome.
Moj svet je raskosne boje
Nigde nema suza
U njemu nema moje i tvoje
Ima dzeza, folka i bluza.
Mom svetu ptičice poje
Slobodno padaju u svoj let
Vetrovi ružičaste boje
Oboje svaki prolećni cvet.
U svetu mom zagrljaji dugi
Raduju drveće i sumski lug
Životinjsko carstvo je srećno
Jer je zagrljaj ljubavi pun.
Daljine, velike daljine
Mogu se preci za minut, dva
Ljudi na celom svetu
Žive između jave i sna.
Misli spajaju ljude
Reči prenose osecanja
Ljubav covecanstva
Niti je veca niti je manja.
Svi znamo tugu i srecu
Svi znamo ropstvo, slobodu
Samo ljubav na ovom svetu
Može doneti svima dobrotu.
U mome šarenom svetu
Dobrota vlada i ljubi duse
I Bog nas kupa u vodi
kada je bura i kad su suše.
Vera, ljubav i nada
Caruju u srcima ljudi
Ma gde bili, voljeni, mili
Neka vam se um probudi.
Daljine, velike daljine
U mom svetu ne postoje
Jer ljudi, nase duse
Pobediće kada se spoje.
Kad budemo kao jedno
Niko nam nista nece moci
Zato volite covecanstvo
Jer ljubav ce svima pomoći.
Poet and artist:
Nadica Naki Lekovic
Serbia
27.06.2026.
8.NE VERUJ MI DRAGI
Znam da me volis
Od zivota vise
Cesto ti iz oka
Liju hladne kise
I sve sto imas
Ti bi meni dao
Na ludi kamen
Ti bi samnom stao
Ne veruj mi dragi
Kad te nežno gledam
Ni osmehu mome
Kada ti se predam
Jer u srcu mome
studena je zima
I za prvu ljubav
Samo mesta ima
Rekoh ti davno
Da me muci tuga
Da izgubih ljubav
Voljenoga druga
I sve sto zelim
To je da se vrati
Ali zalud zelje
Srce moje pati
Ne veruj mi dragi
Kad ti usne ljubim
Ne mogu za tobom
Razum da izgubim
Samo njega voli
Moje srce ludo
Sad se molim Bogu
Da se desi cudo
Autor Nadica Naki Lekovic
Pesma zasticena UTEKS Srbija,
9.SREĆAN RODJENDAN
Posegni za zeljom
Svojom verom i voljom
Bog ce te učiniti boljom
Ne sumnjaj u ljude
Pusti korake lude
Za daljinom ti zude
Osvesti neke tajne
Ulice beskrajne
Plaze peskovite bajne
Unesi radosti zrno
Da nije sve crno
Govori glasno plašljiva srno
Otvori bistre oci
Pogledaj svoje moci
Radost zaskoci
I plesi lagano, dugo
Ne misli na drugo
Oseti nežni jugo
Zasviraj na klaviru
Pesme sto zaviru
O svom ličnom miru
Ljubi vetar u kosi
Neka sve loše nosi
Namerno prkosi
Ljudima i zivotu
Zagrli svoju dobrotu
Srećna doživi stotu
Autor Nadica Naki Lekovic
Zaštićeno UTEKS, SOKOJ Srbija
.jpg)